Heroj na magarcu

Stvaralac izuzetne imaginacije i izuzetne moći iskazivanja,Miodrag Bulatović je novom verzijom "Heroja na magarcu"(prva je objavljena 1965)
dao jedan od najboljih romana o ratu svaćenom kao dinamičan,košmaran sudbinski kontekst u kojem se dijabolične,crne snage,skrivene u svakom čoveku,razigravaju do nepojamnih razmera.Značajno izmenjena,ova verzija
"Heroja na magarcu"sva je od potresnih,crnohumornih,iskrivljenih bošovskih vizija besmisla i patnje u kojima čovek gubi sva obličja,fizička i duhovna.Donkihotska figura Grubana Malića,središnje ličnosti romana,heroja na magarcu,pripada istom svetu kojem i svi drugi Bulatovićevi junaci iz prethodnih knjiga,pomereni,sluđeni i sumasišavši.Ali u ovoj knjizi koja je,i u prvoj verziji,označila početak novog stvaralačkog usmerenja Miodraga Bulatovića,kao dominanta se javlja elemenat fantastičnog,i fantazmagoričnog,koji omogućavaju piscu da takozvanu stvarnost učini prividom nestvarnog kao najstravičniji san.Nije nimalo slučajno kritičar Frankfurter Allgemeine Zeitunga ovim rečima zabeležio svoj utisak pri čitanju "Heroja na magarcu":"Sve krupnja,rastu stvari,bića...kao u srednjovekovnom plesu smrti ",dok je recenzent New York Times Book Review napisao:"Bulatović pripada porodici pisaca kakvi su Selin i Malaparte.No Bulatovićeva crnogorska mašta i fantazmagorija imaju beleg originalnosti,nadrealizma."Mišljenju iznesenom u Neue Züricher Zeitungu nije nimalo lako bilo šta dodati ili oduzeti:"Đavolska brutalnost u opisivanju seksualnog ! Zašto su Bulatovića upoređivali sa Malaparteom, - kad je Bulatović pesnik ! Dok je "Koža" beletristička reportaža,dotle je "Heroj na magarcu" pesničko remek - delo ! "